Ljubav...

gladnimis | 05 April, 2015 09:42

Znam da postoje i oni (a da to nije urbana legenda), koji dobrovoljno “odu na dijetu” … smeskaju se dok glockaju sargarepu, ili kljucaju zrnevlje, eventualno pijuckaju kojekakve sejkove …

Jel primecujete previse malih reci na jednom mestu? One prave, jake i kolicinski ozbiljne su zvanicno proterane onim drugima, onima koji zderu, pardon, jedu.

E pa, ja nisam jedna od njih, mislim da nikad nisam nista uradila “dobrovoljno”!

Kada je hrana u pitanju, to je oduvek bila –ljubav-, ona cista i nicim nepomucena, ona… kako se par decenija kasnije ispostavilo, apsolutno zabranjena. Imam tu jos par sjajnih prideva na gomili, ali dosta je za pocetak. Neka ostane *zabranjena*.

Da se vratimo onima s pocetka, onim dobrovoljcima. Imam jednu takvu u najblizem okruzenju-ne postoji pojam kao sto je omiljeno joj jelo, nije probirljiva-na skoro sve sto joj se spomene ona samo zgrozi svoje lepo (mrsavo) lice i eventualno procedi “moooze..” Ista je prica i sa kolacima, grickalicama, vocem… Ona jednostavno konzumira hranu (drugo objasnjenje ne postoji) koliko joj je potrebno da se odrzi u zivotu, i tako je oduvek.

Sa suprotne strane, i dalje je najblize okruzenje u pitanju, stoji dijametralno suprotna pojava, tj. On koji je sa hranom na “per tu”… Samo sto je ovde sve dozvoljeno, i po oceni medicinskih radnika, pozeljno… Jer, toliko jaka zeludacna kiselina jednostavno *zahteva* velike i ceste kolicine hrane, u protivnom dolazi do bolovanja, ozbiljnog.

A u sredini sam Ja. Ona ista koja tako reci ne poznaje osecaj gladi, ali… Jedem zato sto VOLIM! Pri tom ne preterano probirljiva, nisam ni teska na spremanju (palacinke u ponoc su ocas posla),ne izvoljevam, samo neka je ima, msm hrane :)

Takvim stavom, koji sam oduvek dopunjavala i mirnim karakterom, fizickom aktivnoscu prosecnog lenjivca, i apsolutnim izostankom kompleksa bilo koje vrste, dogurala sam mic po mic do ovde…

Ovo ovde je – ishrana pod budnim nadzorom nutricioniste, mame, muza… i dnevnika u koji upisujem svaki pojedeni zalogaj. I na to sam pristala skoro pa dobrovoljno :)

Dobra volja je dobila na intenzitetu kad sam pogledala svoje lab.rezultate, ozbiljno klimanje glave lekara specijaliste, i sve to uporedila sa svojim godinama i opcijama koje mi se nude.

Nije bas da sam priterana u cosak, ali koji korak levo-desno nije mi vise dovoljan. Nije mi se dopala ni opcija predlaganih mi intervencija, spisak lekova koje bi trebalo da pijem, a po najmanje mi se dopao prognozirani zivotni vek ako nastavim po starom.